Заглавная страница Избранные статьи Случайная статья Познавательные статьи Новые добавления Обратная связь FAQ Написать работу КАТЕГОРИИ: ТОП 10 на сайте Приготовление дезинфицирующих растворов различной концентрацииТехника нижней прямой подачи мяча. Франко-прусская война (причины и последствия) Организация работы процедурного кабинета Смысловое и механическое запоминание, их место и роль в усвоении знаний Коммуникативные барьеры и пути их преодоления Обработка изделий медицинского назначения многократного применения Образцы текста публицистического стиля Четыре типа изменения баланса Задачи с ответами для Всероссийской олимпиады по праву
Мы поможем в написании ваших работ! ЗНАЕТЕ ЛИ ВЫ?
Влияние общества на человека
Приготовление дезинфицирующих растворов различной концентрации Практические работы по географии для 6 класса Организация работы процедурного кабинета Изменения в неживой природе осенью Уборка процедурного кабинета Сольфеджио. Все правила по сольфеджио Балочные системы. Определение реакций опор и моментов защемления |
Tabula I. Tabula II. Tabula III. Tabula IV. Tabula V. Tabula VI. Деяния божественного августаСодержание книги
Поиск на нашем сайте
RES GESTAE DIVI AVGVSTI Rerum gestarum divi Augusti, quibus orbem terra[rum] imperio populi Rom. subiecit, et impensarum, quas in rem publicam populumque Romanum fecit, incisarum in duabus aheneis pilis, quae su[n]t Romae positae, exemplar sub[i]ectum. TABULA I 1. Annos undeviginti natus exercitum privato consilio et privata impensa comparavi.~ per quem rem publicam a dominatione factionis oppressam in liberatatem vindicavi. Eo [nomi]ne senatus decretis honorif[i]cis in ordinem suum m[e adlegit C. Pansa et A. Hirti]o consulibus, con[sula]rem locum s[imul dan sententiae ferendae, et i]imperium mihi dedit.~ Res publica, n[e quid detrimenti caperet, a] me pro praetore simul cum consulibus pro[viden]dum [iussit. P]opulus autem eodem anno me consulem, cum [cos. uterqu]e in bel[lo ceci]disset, et triumvirum rei publicae costituend[ae creavit]. 2. Qui parentem meum [interfecer]un[t eo]s in exilium expuli iudiciis legitimis ultus eorum [fa]cin[us, e]t postea bellum inferentis rei publicae vici b[is a]cie. 3. [B]ella terra et mari c[ivilia ex]ternaque toto in orbe terrarum s[aepe gessi] victorque omnibus v[eniam petentib]us civibus peperci. Exte[rnas] gentes, quibus tuto i[gnosci pot]ui[t, co]nservare quam excidere m[alui]. Millia civium Roma[no]rum [sub] sacramento meo fuerunt circiter [quingen]ta. Ex quibus dedu[xi in coloni]as aut remisi in municipia sua stipen[dis emeri]tis millia aliquant[o plura qu]am trecenta et iis omnibus agros a[dsignavi] aut pecuniam pro p[raemis mil]itiae dedi. Naves cepi sescen[tas praeter] eas, si quae minore[s quam trir]emes fuerunt. 4. [Bis] ovans triumphavi et tri[s egi] curulis triumphos et appella[tus sum v]iciens et semel imperator. [decernente plu]ris triumphos mihi sena[t]u, qua[ter eis su]persedi. ~ L[aurum de f]asc[i]bus deposui in Capi[tolio votis, quae] quoque bello nuncupaveram, [sol]utis. Ob res a [me aut per legatos] meos auspicis meis terra ma[riqu]e pr[o]spere gestas qui[nquageniens et q]uinquiens decrevit senatus supp[lica]ndum esse dis immortalibus. Dies a[utem, pe]r quos ex senatus consulto [s]upplicatum est, fuere DC[CCLXXXX. In triumphis meis] ducti sunt ante currum meum reges aut r[eg]um lib[eri novem. Consul f]ueram terdeciens, cum [scribeb]a[m] haec, [et eram se]p[timum et] tricen[simu]m tribuniciae potestatis. 5. [Dic]tat[ura]m et apsent[i e]t praesent[i mihi delatam et a popul]o et a se[na]tu [M. Marce]llo e[t] L. Arruntio [cos.] non rec[epi. Non sum] depreca[tus] in s[umma f]rum[enti p]enuria curatio[n]em an[non]ae. [qu] am ita ad[min]ist[ravi, ut] in[tra] die[s] paucos metu et periclo p[r] aesenti civitatem univ[ersam liberarem impensa et] cura mea. Consul[atum] quoqu]e tum annum e[t perpetuum mihi] dela[tum non recepi.] 6. [Consulibus M. Vinicio et Q. Lucretio] et postea P. Lentulo et Cn. L[entulo et tertium Paullo Fabio Maximo] e[t Q> Tuberone senatu populoq]u[e Romano consentientibus] ut cu[rator legum et morum maxima potestate solus crearer nullum magistratum contra morem maiorem delatum recepi. Quae tum per me fieri senatus] v[o]luit, per trib[un]ici[a]m p[otestatem perfeci, cuius potes]tatis conlegam et [ips]e ultro [quinquiens mihi a sena]tu[de]poposci et accepi. 7. [Tri]umv[i]rum rei pu[blicae c]on[s]ti[tuendae fui per continuos an]nos [decem. P]rinceps s[enatus fui usque ad e]um d[iem, quo scrip]seram [haec, per annos] quadra[ginta. Pon]tifex [maximus, augur, Xvvir]um sacris fac[iundis, VIIvirum ep]ulon[um, frater arvalis, sodalis Titius], fetialis fui. TABULA II 8. Patriciorum numerum auxi consul quintum iussu populi et senatus. Senatum ter legi. Et in consulatu sexto censum populi conlega M. Agrippa egi. Lustrum post annum alterum et quadragensimum fec[i]. Quo lustro civium Romanorum censa sunt capita quadragiens centum millia et sexag[i]inta tria millia. ~ Tum [iteru]m consulari com imperio lustrum [s]olus feci C. Censorin[o et C.] Asinio cos. Quo lustro censa sunt civium Romanorum [capita] quadragiens centum millia et ducenta triginta tria mi[llia. Et tertiu]m consulari cum imperio lustrum conlega Tib. Cae[sare filio] m[eo feci,] Sex. Pompeio et Sex. Appuleio cos. Quo lustro ce[nsa sunt]civ[ium Ro]manorum capitum quadragiens centum mill[ia et n]onge[nta tr]iginta et septem millia. Legibus novi[s] m[e auctore l]atis m[ulta e]xempla maiorum exolescentia iam ex nostro [saecul]o red[uxi et ipse] multarum rer[um exe]mpla imitanda pos[teris tradidi.] 9. Vota p[ro valetudine meo susc]ipi p[er cons]ules et sacerdotes qu[in]to qu[oque anno senatus decrevit. Ex iis] votis s[ae]pe fecerunt vivo m[e ludos aliquotiens sace]rdo[tu]m quattuor amplissima colle[gia, aliquotiens consules. Pr]iva[t]im etiam et municipatim univer[si cives unanimite]r con[tinente]r apud omnia pulvinaria pro vale[tu]din[e mea s]upp[licaverunt.] 10. Nom[en me]um [sena]tus c[onsulto inc]lusum est in saliare carmen et sacrosanctu[s in perp]etum [ut essem et, q]uoad ivierem, tribunicia potestas mihi [esse, per lege]m sanc[tum est. Pontif]ex maximus ne fierem in vivi [c]onlegae l]ocum, [populo id sace]rdotium deferente mihi, quod pater meu[s habuer]at, r[ecusavi. Qu]od sacerdotium aliquod post annos, eo mor[t]uo q[ui civilis] m[otus o]ccasione occupaverat, ~ cuncta ex Italia [ad comitia mea] confluen[te mu]ltitudine, quanta Romae nun[q]uam [fertur ante i]d temp[us fuisse], recep[i] P. Sulpicio C. Valgio consulibu[s]. 11. Aram [Fortunae] R[educis a]nte aedes Honoris et Virtutis ad portam Cap[enam pro] red[itu me]o senatus consacravit, in qua ponti[fices et] vir[gines Ve]stal[es anni]versarium sacrificium facere [decrevit eo] di[e quo co]nsul[ibus Q. Luc]retio et [M. Vi]nic[i]o in urbem ex [Syria redieram, et diem Augustali]a ex [c]o[gnomine] nos[t]ro appellavit. 12. [Senatus consulto ea occasion]e pars [praetorum e]t tribunorum [plebi cum consule Q.] Lu[cret]io et princi[pi] bus viris [ob]viam mihi mis[s]a e[st in Campan]iam, quo honos [ad ho]c tempus nemini praeter [m]e es[t decretus. Cu]m ex H[is[]ania Gal[liaque, rebu]s in iis provincis prosp[e]re [gest]i[s], R[omam redi] Ti. Nerone P. Qui[ntilio c]o[n]s[ulibu]s, ~ aram [Pacis A]u[g]ust[ae senatus pro]redi[t]u meo consa[c]randam [censuit] ad campam [Martium, in qua ma]gistratus et sac[er]dotes [et v]irgines V[est]a[les ann]iversarium sacrific]ium facer[e decrevit.] 13. [Ianum] Quirin[um, quem cl]aussum ess[e maiores nostri voluer]unt, cum [p]er totum i[mperium po]puli Roma[ni terra marique es]set parta victoriis pax, cum pr[ius quam] nascerer, a co[ndita] u[rb]e bis omnino clausum [f]uisse prodatur m[emori]ae, ter me princi]pe senat]us claudendum esse censui[t]. 14. [Fil]ios meos, quos iuv[enes] mihi eripuit for[tuna], Gaium et Lucium Caesares, TABULA III honoris mei caussa senatus populusque Romanus annum quintum et decimum agentis consules designavit, ut [e]um magistratum inirent post quinquennium. Et ex eo die, quo deducti [s]unt in forum ut interessent consiliis publicis decrevit sena[t]us. Equites [a]utem Romani universi principem iuventutis utrumque eorum parm[is] et hastis argenteis donatum appellaverunt. 15. Plebei Romanae viritum HS trecenos numeravi ex testamento patris mei. et nomine meo HS quadringenos ex bellorum manibiis consul quintum dedi, iterum autem in consulatu decimo ex [p]atrimonio meo HS quadringenos congiari viritim pernumer[a]vi, et consul undecimum duodecim frumentationes frumento pr[i]vatim coempto emensus sum. ~ et tribunicia potestate duodecimum quadringenos nummos tertium viritim dedi. Quae mea congiaria p[e]rvenerunt ad [homi]num millia nunquam minus quinquaginta et ducenta. Tribuniciae potestatis duodevicensimum consul XII trecentis et viginti millibus plebis urbanae sexagenos denarios viritim dedi. Et colon[i]s militum meorum consul quintum ex manibiis viritim millia nummum singula dedi. acceperunt id triumphale congiarium in colonis hominum circiter centum et viginti millia. Consul tertium dec[i]mum sexagenos denarios plebei, quae tum frumentum publicum acciebat, dedi; ea millia hominum paullo plura quam ducenta fuerunt. 16. Pecuniam [pr]o agris, quos in consulatu meo quarto et postea consulibus M. Cr[a]ssao et Cn. Lentulo augure adsignavi militibus, soliv municipis. Ea [s]u[mma s]estertium circiter sexsiens milliens fuit, quam [p]ro Italicis praedis numeravi. et ci[r]citer bis mill[ie]ns et sescentiens, quod pro agris provincialibus soliv. Id primus et [s]olus omnium, qui [d]eduxerunt colonias militum in Italia aut in provincis, ad memoriam aetatis meae feci. Et postea Ti. Nerone et Cn. Pisone consulibus, ~ et D. Laelio cos., et C. Calvisio et L. Pasieno consulibus, et L. Le[nt]ulo et M. Messalla consulibus, et L. Caninio ~ et Q. Fabricio co[s.], milit[i]bus, quos emeriteis stipendis in sua municpi[a dedux]i, praem[i]a numerato persolvi. ~ quam in rem sestertium q[uater m]illiens cir[cite]r impendi. 17. Quater [pe]cunia mea iuvi aerarium, ita ut sestertium milliens et quing[en]ties ad eos qui praerant aerario detulerim. Et M. Lepido et L. Ar[r]untio cos. in aerarium militare, quod ex consilio n[eo] co[ns]titutum est, ex [q]uo praemia darentur militibus, qui vicena [aut plu]ra sti[pendi]a emeruissent ~ HS milliens et septing[e]nti[ens ex pa]t[rim]onio [m]eo detuli. 18. [Ab eo anno q]uo Cn. et P. Lentuli c[ons]ules fuerunt, cum deficerent [vecti]g[alia, tum] centum millibus h[omi]num, tum pluribus multo frume[ntarios et n]umma[rio]s t[ributus ex horr]eo et patr[i]monio m[e]o edidi. TABULA IV 19. Curiam et continens ei Chalcidicum templumque Apollinis in Palatio cum porticibus, aedem divi Iuli, Lupercal, porticum ad circum Flaminium, quam sum appellari passus ex nomine eius qui priorem eodem in solo fecerat Octaviam, pulvinar ad circum maximum, aedes in Capitolio Iovis Feretri et Iovis Tonantis, ~ aedem Quirini, aedes Minervae et Iunonis reginae et Iovis Libertatis in Aventino, aedem Larum in summa sacra via, aedem deum Penatium in Velia, aedem Iuventatis, aedem Matris Magnae in Palatio feci. 20. Capitolium et Pompeium theatrum utrumque opus impensa grandi refeci sine ulla inscriptione nominis mei. Rovos aquarum compluribus locis vetustate labentes refeci, ~ et aquam quae Marcia appellatur duplicavi fonte novo in rivum eius inmisso. Forum Iulium et basilicam quae fuit inter aedem Castoris et aedem Saturni, ~ coepta profligataque poera a patre meo, perfeci, et eandem basilicam consumptam incendio ampliato eius solo sub titulo nominis filiorum m[eorum i]ncohavi, ~ et, si vivus non perfecissem, perfici ab heredibus [meis ius]si. Duo et octoginta templa deum in urbe consul sex[tu]m ex [auctori]tate senatus refeci, nullo praetermisso quod e[o] tempore [refici debeba]t. Consul septimum viam Flaminiam a[b urbe] Ari[minum refeci pontes]que omnes praeter Mulvium et Minucium. 21. In privato solo Martis Ultoris templum [f]orumque Augustum [ex ma]n[i]biis feci. Theatrum ad aede Apollinis in solo magna ex parte a p[r]i[v]atis empto feci, quod sub nomine M. Marcell[i] generi mei esset. Don[a e]x manibiis in Capitolio et in aede divi Iu[l]i et in aede Apollinis de Vestae et in templo Martis Ultoris consecravi, quae mihi constituerunt HS circiter milliens. Auri coronari pondo triginta et quinque millia municipiis et colonis Italiae conferentibus ad triumpho[s] meos quintum consul remisi, et postea, quotienscumque imperator a[ppe]llatus sum, aurum coronarium non accepi, decernentibus municipii[s] et colonis aequ[e] beni[g]ne adque antea decreverant. 22. Ter munus gladiatorium dedi meo nomine et quinquiens filiorum meorum aut n[e]potum nomine; quibus muneribus depugnaverunt hominum ci[rc]iter decem millia. ~ Bis athletarum undique accitorum spectaculu[m] p[o]pulo pra[ebui me]o nomine et tertium nepo[tis] mei nomine. Ludos feci m[eo no]m[ine] quater, ~ aliorum autem m[agistr]atuum vicem ter et viciens. ~ [Pr]o conlegio Xvvirorum magis[ter con]legii collega M. Agrippa ~ lud[os s]aeclares, C. Furnio C. Silano cos. [feci. C]onsul XIII ludos Mar[tia]les pr[imus fec]i, quos p[ost i]d tempus deincep[s] ins[equen]ti[bus] annis [ex senatus consulto et lege fe]cerunt [co]n[su]les. ~ [Ven]ation[es] best[ia]rum Africanarum meo nomine aut filio[ru]m meorum et nepotum in ci[r]co aut in foro aut in amphitheatris, popul[o d]edi sexiens et viciens, quibus confecta sunt bestiarum circiter tria m[ill]ia et quingentae. 23. Navalis proeli spectaclum populo de[di tr]ans Tiberim, in quo loco nunc nemus est Caesarum, cavato [s]olo in longitudinem mille et octingentos pedes ~ in latudine[m mille] e[t] ducenti. In quo triginta rostratae naves triremes a[ut birem]es ~ plures autem minores inter se conflixerunt. Q[uibu]s in classibus pugnaverunt praeter remiges millia ho[minum tr]ia circiter. 24. In templis omnium civitatium prov[inci]ae Asiae victor ornamenta reposui, quae spoliatis tem[plis i]s cum quo bellum gesseram privatim possederat. Satatuae [mea]e pedestres et equestres et in quadrigeis argenteae steterunt in urbe XXC circiter, quas ipse sustuli ~ exque ea pecunia dona aurea in aede Apollinis meo nomine et illorum, qui mihi statuarum honorem habuerunt, posui. TABULA V 25. Mare pacavi a praedonibus. Eo bello servorum, qui fugerant a dominis suis et arma contra rem publicam ceperant, triginta fere millia capta dominis ad supplicium sumendum tradidi. Iuravit in mea verba tota Italia sponte sual et me be[lli] quo vici ad Actium ducem depoposcit. Iuraverunt in eadem ver[ba provi]nciae Galliae, Hispaniae, Africa, Sicilia, Sardinia. Qui sub [signis meis tum] militaverint, fuerunt senatores plures quam DCC, in ii[s qui vel antea vel pos]tea consules facti sunt ad eum diem quo scripta su[nt haec LX]X[XIII, sacerdo]tes ci[rc]iter CLXX. 26. Omnium prov[inciarum populi Romani], quibus finitimae fuerunt gentes quae non p[arerent imperio nos]tro, fines auxi. Gallias et Hispanias provincias, i[tem Germaniam qua inclu]dit Oceanus a Gadibus ad ostium Albis flumin[is pacavi. Alpes a re]gione ea, quae proxima est Hadriano mari, [ad Tuscum pacari fec]i. nulli genti bello per iniuriam inlato. Cla[ssis m]ea per Oceanum] ab ostio Rheni ad solis orientis regionem usque ad fi[nes Cimbroru]m navigavit, ~ quo neque terra neque mari quisquam Romanus ante id tempus adit, Cimbrique et Charydes et Semnones et eiusdem tractus alli Germanorum popu[l]i per legatos amicitiam mean et populi Romani petierunt. Meo iussu et auspicio ducti sunt [duo] exercitus eodem fere tempore in Aethiopiam et in Ar[a]biam, quae appel[latur Eudaemon, [maxim]aeque hos[t]ium gentis utr[iu]sque cop[iae] caesae sunt in acie et [c]om[plur]a oppida capta. In Aethiopiam usque ad oppidum Nabata pervent[um]est, cui proxima est Meroe. In Arabiam usque in fines Sabaeorum pro[cess]it exercitus ad oppidum Mariba. 27. Aegyptum imperio populi [Ro]mani adieci. Armeniam maiorum, interfecto rege eius Artaxe, c[u]m possem facere provinciam, malui maiorum nostrorum exemplo regn[u]m id Tigrani, regis Artavasdis filio, nepoti autem Tigranis regis, per T[i. Ne]ronem trad[er], qui tum mihi priv[ig]nus erat. Et eandem gentem postea d[e]sciscentem et rebellantem domit[a]m per Gaium filium meum regi Ariobarzani, regis Medorum Artaba[zi] filio, regendam tradidi ~ et post eius mortem filio eius Artavasdi. ~ Quo interfecto, Tig[ra]ne>m< qui erat ex regio genere Armeniorum oriundus, in id regnum misi. Provincias omnis, quae trans Hadrianum mare vergunt ad orien[te]m, Cyrenasque, iam ex parte magna regibus eas possidentibus, et antea Siciliam et Sardiniam occupatas bello servili reciperavi. 28. Colonias in Africa Sicilia [M]acedonia utraque Hispania Achai[a] Asia S[y]ria Gallia Narbonensi Pi[si]dia militum deduxi. Italia autem XXVIII [colo]nias, quae vivo me celeberrimae et frequentissimae fuerunt, me [auctore] deductas habet. 29. Signa militaria complur[a per] alios d[u]ces ami[ssa] devicti[s hostibu]s re[cipe]ravi ex Hispania et [Gallia et a Dalm]ateis. Parthos trium exercitum Romanorum spolia et signa re[ddere] mihi supplicesque amicitiam populi Romani petere coegi. Ea autem si[gn]a in penetrali, quod e[s]t in templo Martis Ultoris, reposui. 30. Pannoniorum gentes, qua[s a]nte me principem populi Rpmani exercitus numquam ad[it], devictas per Ti. [Ne]ronem, qui tum erat privignus et legatus meus, imperio populi Romani s[ubie]ci protulique fines Illyrici ad r[ip]am fluminis Dan[uv]i. Citr[a] quod [D]a[cor]u[m tra]n[s]gressus exercitus meis a[u]sp[icis vict]us profligatusque [es]t, et pos[tea tran]s Dan[u]vium ductus ex[ercitus me]u[s] Da[cor]um gentis im[peri]a p[opuli] R[omani perferre coegit]. 31. Ad me ex In[dia regum legationes saepe missae sunt nunquam visae ante id t]em[pus] apud qu[em]q[uam] R[omanorum du]cem. Nostram amic[itiam petie]run[t] per legat[os] B[a]starn[ae Scythae]que et Sarmatarum qui su[nt citra fl]umen Tanaim [et] ultra reg[es. Alba]norumque rex et Hiberorum e[t Medorum] . TABULA VI 32. Ad me supplices confug[erunt] reges Parthorum Tirida[te]s et post[ea] Phrat[es] regis Phrati[s] filiu[s]. ~ Medorum Ar[tavasdes, Adiabenorum] Artaxares, Britannorum Dumnobellaunus et Tin[commius, Sugambr]orum Maelo, Marcomannorum Sueborum [Segime]rus. Ad [me re]x Parthorum Phrates, Orod[i]s filius, filios suos nepot[esque omnes] misit in Italiam, non bello superatu[s], sed amicitiam nostram per [libe]ror[um] suorum pignora petens. Plurimaeque aliae gentes exper[tae sunt p. R.] fidem me principe, quibus antea cum populo Roman[o nullum extitera]t legationum et amicitiae [c]ommercium. 33. A me gentes Parthorum et Medoru[m per legatos] principes earum gentium reges pet[i]tos acceperunt: Par[thi Vononem, regis Phr]atis filium, regis Orodis nepotem. Medi Arioba[rzanem,] regis Artavazdis filium, regis Ariobarzanis nepotem. 34. In consulatu sexto et septimo, po[stquam b]ella [civil]ia oxstinxeram, perconsensum universorum [potitus reru]m om[n]ium, rem publicam ex pea potestate ~ in senat[us populique Rom]ani [a]rbitrium transtuli. Quo pro merito meo senatu[s consulto Au]gust[us appe]llatus sum et laureis postes aedium mearum v[estiti] publ[ice coronaq]ue civica super ianuam meam fixa est ~ [et clu]peus [aureu]s in [c]uria Iulia positus, quem mihi senatum pop[ulumq]ue Rom[anu]m dare virtutis clement[iaequ]e iustitiae et pieta[tis caus]sa testatu[m] est pe[r e]ius clupei [inscription]em. Post id tem[pus a]uctoritate [omnibus praestiti, potest]atis au[tem n]ihilo ampliu[s habu]i quam cet[eri qui m]ihi quoque in ma[gis]tra[t]u conlegae f[uerunt]. 35. Tertium dec[i]mum consulatu[m cum gereba]m, sena[tus et e]quester order populusq[ue] Romanus universus [appell]av[it me pat]re[m p]atriae idque in vestibu[lo a]edium mearum inscribendum et in c[u]ria [Iulia e]t in foro Aug. sub quadrig[i]s, quae mihi ex s.c. pos[it]ae [sunt, decrevit. Cum scri]psi haec, annus agebam septuagensu[mum sextum]. App. I. Summa pecun[i]ae, quam ded[it vel in aera]rium [vel plebei Romanae vel di]missis militibus: denarium sexien[s milliens]. App. II. Opera fecit nova aedem Martis, [Iovis] Ton[antis et Feretri, Apollinis], divi Iuli, Quirini, Minervae, [Iunonis Reginae, Iovis Libertatis], Larum, deum Penatium, ~ Iuv[entatis, Matris Magnae, Lupercal, pulvina]r ad circum, ~ curiam cum Ch[alcidico, forum Augustum, basilica]m Iuliam, theatrum Marcelli, ~[p]or[ticum Octaviam, nemus trans T]iberim Caesarum. App. III. Refecit Capito[liam sacra]sque aedes [nu]m[ero octoginta] duas, thea[t]rum Pompei, aqu[aram r]iv[as, vi]am Flamin[iam]. App. IV. Impensa p[raestita in spec]tacul[a] sca[enica et munera] gladiatorum at[que athletas et venationes et] naumachi[am] et donata pe[c]unia [colonis municipiis oppidis] terrae motu incendioque consumpt[is] a[ut viritim] a[micis senat]oribusque, quorum census explevit, in[n]umera[bili]s. Октавиан Август Текст приводится по изданию: И. Ш. Шифман. Цезарь Август, Л., «Наука», 1990. С. 189—199 (Приложение). 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 3334 35 «Деяния божественного Августа» в латинской и греческой версиях известны по надписи из Анкары (Monumentum Ancyranum), открытой в 1555 г. послами императора Фердинанда II к султану Сулейману. Она была записана на стенах местного храма Рима и Августа, впоследствии превращенного в мечеть. Другим источником текста «Деяний» являются фрагменты греческого перевода, найденные в Аполлонии (Писидия в Малой Азии). Там они находились на платформе, на которой были установлены статуи Августа, Тиберия, Ливии, Германика и Друза. Фрагменты латинского оригинала обнаружены также в Антиохии (Писидия). Перевод выполнен по изданию, подготовленному Ж. Гаже (Gage J. Res gestae divi Augusti ex monumentis Ancyrano et Antiocheno latinis, Ancyrano et Apolloniensi graecis. Paris, 1935). В квадратных скобках дается бесспорно восстанавливаемый текст, в угловых — текст, необходимый для лучшего понимания русским читателем, но отсутствующий в оригинале. Деяний божественного Августа, которыми он земной круг власти римского народа покорил, и пожертвований, которые он сделал государству и римскому народу, вырезанных на двух бронзовых столбах, которые установлены в Риме, копия врученная. 1. (1) Девятнадцати лет отроду по своему собственному решению и на собственные средства я подготовил войско, которым государство, угнетенное господством партии освободил. (2) За это сенат почетными постановлениями в свой состав меня включил, когда консулами были Гай Панса, Авл Гирций, дав также право произносить суждения вместе с консулярами, и империй мне дал. (3) Он мне в качестве пропретора повелел вместе с консулами позаботиться, чтобы государство не потерпело какого-либо ущерба. (4) Народ также в том же году избрал меня консулом, когда обаконсула на войне погибли, и триумвиром для устройства государства. 2. Тех, кто убили моего отца, их я удалил в изгнание, в соответствии с законными приговорами суда совершив над ними месть, а после этого, когда они пошли войной на государство, дважды победил в сражении. 3. (1) Войны на суше и на море, гражданские и с внешними врагами, по всему земному кругу часто я вел и, будучи победителем, всем гражданам, молившим о милости, я даровал пощаду. (2) Чужеземные народы, которых безопасно можно было простить, я предпочитал сохранять, а не уничтожать. (3) Тысяч римских граждан, приведенных к присяге мне, было почти пятьсот. Из них я вывел в колонии или оставил в их муниципиях, когда они отслужили, тысяч значительно более трехсот, и всех их наделил землями или деньгами наградил за военную службу. (4) Кораблей я захватил шестьсот, кроме тех, которые были меньше трирем. 4. (1) Дважды я торжественно вступил в Город с овацией, трижды я совершал триумф на колеснице и был провозглашен двадцать один раз императором. Сенат многочисленные триумфы для меня постановлял, от которых всех я отказывался. Лавры с фасций я возлагал в Капитолии, выполняя обеты, которые творил во время каждой войны. (2) За деяния, мною или моими легатами под моим началом на суше и наморе счастливо совершенные, пятьдесят пять раз постановлял сенат совершить моления бессмертным богам. А дней, когда по решению сената производились моления, было 890. (3) В моих триумфах было проведено за моей колесницей царей или царских детей девять. (4) Консулом я был тринадцать раз, когда я это писал, я былтридцать седьмой год обладателем трибунской власти. 5. (1) Диктатуру, дававшуюся мне и в мое отсутствие, и в моем присутствии и народом, и сенатом, когда консулами были Марк Марцелл и Луций Аррунций, я не принял. (2) Я не отказался при крайней недостаче пищи от заботы о продовольствии и этим так распорядился, что за немного дней все государство на свои средства и своею заботой от страха и существовавшей тогда опасности я освободил. (3) Консульство, тогда мне предложенное, годичное и постоянное, я не принял. 6. (1) Когда консулами были Марк Виниций и Квинт Лукреций, а потом Публий и Гней Лентулы и на третий раз Павел Фабий Максим и Квинт Туберон, по общему согласию сената и римского народа я был единственный избранпопечителем законов и нравов с высшей властью. Никакой должности, дававшейся вопреки отеческим обычаям, я не принимал. (2) То, что тогда сенат через меня совершить желал, я выполнил, пользуясь трибунской властью. И в самой этой должности коллегу сам по своей воле у сената просил и принимал. 7. (1) Триумвиром для устройства государства я был непрерывно десять лет. (2) Первоприсутствующим в сенате я был до того дня, когда писал это, в течение сорока лет. (3) Великим понтификом, авгуром, членом коллегии Пятнадцати для совершения священных церемоний, членом коллегии семи эпулонов, арвальским братом, членом коллегии Тициев, фециалом я был. 8. (1) Число патрициев я увеличил, будучи консулом в пятый раз, по велению народа и сената. (2) Сенатский список трижды я пересматривал. И в шестое консульство с коллегой Марком Агриппой я провел оценку имуществ народа. Перепись после сорок второго года я осуществил. Во время этой переписи учтено было голов римских граждан четыре миллиона шестьдесят три тысячи. (3) Тогда вторично, пользуясь консульской властью, я осуществил перепись единолично, когда консулами были ГайЦенсорин и Гай Асиний. Во время этой переписи учтено было голов римских граждан четыре миллиона двести тридцать три тысячи. (4) И в третий раз, пользуясь консульской властью, я совершил перепись с коллегой Тиберием и Цезарем, моим сыном, когда консулами были Секст Помпей и Секст Аппулей. Во время этой переписи учтено было голов римских граждан четыре миллиона девятьсот тридцать семь тысяч. (5) Новыми законами, введенными по моей инициативе, многие примеры древних, забытые уже нашим веком, я вернул, и сам многих дел примеры, достойные подражания, потомкам передал. 9. (1) Чтобы жертвоприношения по обету за мое здоровье творились консулами и жрецами каждые пять лет, сенат постановил. Из этих жертвоприношений часто устраивали при моей жизни игры, иногда великолепнейшая четырех жрецов коллегия, иногда консулы. (2) Также частным образом и по муниципиям все граждане единодушно непрестанно во всех храмах за мое здоровье молились. 10. (1) Мое имя по решению сената включено в Салический гимн, и священным чтобы я был навечно и, пока буду жить, чтобы трибунская власть была моею, законом было установлено. (2) Великим понтификом я отказался стать вместо живого коллеги, когда народ подносил мне этот жреческий сан, который имел мой отец. Этот жреческий сан я принял несколько лет спустя, когда умер тот, кто им овладел, воспользовавшись волнениями граждан, причем со всей Италии на народное собрание для моего избрания собралось такое множество народа, какого, как рассказывают, никогда до этого времени не было, когда консулами были Публий Сульпиций, Гай Вальгий. 11. Алтарь Фортуны Возвратительницы против храма Чести и Доблести уКапенских ворот по поводу моего возвращения сенат посвятил, на котором приказал понтификам и девам-весталкам совершать ежегодное жертвоприношение в тотдень, когда при консулах Квинте Лукреции и Марке Виниции в Город из Сирии я вернулся, и тот день Августалиями по нашему прозвищу он назвал. 12. (1) По решению сената в то же время часть преторов и плебейских трибунов с консулом Квинтом Лукрецием и первенствующими мужами мне навстречу была послана в Кампанию, каковая почесть до того времени никому, кроме меня, не была постановлена. (2) Когда из Испании и Галлии, деяния в этих провинциях счастливо совершив, в Рим я вернулся, когда консулами были Тиберий Нерон, Публий Квинтилий, алтарь Августова Мира по поводу моего возвращения посвятить сенат определил, на котором магистратам и жрецам, и девам-весталкам совершать ежегодное жертвоприношение приказал. 13. Януса Квирина, которого наши предки желали запирать, когда повсюду, где властвует римский народ, на суше и на море, будет рожденный победами мир, в то время как прежде, чем я родился, от основания города только дважды он был заперт, как рассказывается, трижды, когда я был первоприсутствующим, сенат определял запереть. 14. (1) Сыновей моих, которых молодыми у меня вырвала Фортуна, Гая и Луция Цезарей, чтобы почтить меня, сенат и народ римский, когда им было пятнадцать лет, назначил консулами, чтобы они вступили в эту должность через пять лет. И с того дня, когда они были выведены на Форум, чтобы они участвовали в обсуждении государственных дел, постановил сенат. (2) А все римские всадники обоих их провозгласили начальниками молодежи, дав серебряные щиты и копья. 15. (1) Римским плебеям каждому по триста сестерциев я отсчитал по завещанию моего отца; и от своего имени по четыреста сестерциев из военной добычи, будучи в пятый раз консулом, я дал; вторично также в десятое консульство из моего имущества по четыреста сестерциев в подарок каждому я отсчитал; и, будучи консулом в одиннадцатый раз, двенадцать продовольственных раздач, хлеб частным образом скупив, я устроил; и, обладая трибунской властью в двенадцатый раз, по четыреста нуммов в третий раз каждому я дал. Каковые мои раздачи достались не менее чем двумстам пятидесяти тысячам человек. (2) Обладая трибунской властью в восемнадцатый раз, будучи консулом в 12-й раз, тремстам двадцати тысячам городских плебеев по шестидесяти денариев каждому я дал. (3) И в колониях моих воинов, будучи консулом в пятый раз, из военной добычи каждому по одной тысяче нуммов я дал; получили этот триумфальный подарок в колониях около ста двадцати тысяч человек. (4) Будучи консулом в тринадцатый раз, по шестидесяти денариев плебеям, которые тогда государственное продовольствие получали, я дал; это было немногим больше двухсот тысяч человек. 16. (1) Деньги за земли, которые в консульство мое четвертое и позже, когда консулами были Марк Красс и Гней Лентул-авгур, я раздал воинам, я заплатил муниципиям. Всего это было около шестисот миллионов сестерциев, которые за италийские недвижимости я отсчитал, и около двухсот шестидесяти миллионов, которые за провинциальные земли я заплатил. Это первый и единственный из всех, кто выводили колонии воинов в Италии или в провинциях, в память о своем веке я сделал. (2) И позже, когда консулами были Тиберий Нерон и Гней Писон, так же когда консулами были Гай Антистий и Децим Лелион, и когда консулами были Гай Кальвисий и Луций Пасиен, и когда консулами были Луций Лентул и Марк Мессала, и когда консулами были Луций Каниний и Квинт Фабриций, воинам, которых, когда они отслужили свой срок, в их муниципии я вывел, награды наличными я выплатил. На это приблизительно четыреста миллионов сестерциев я потратил. 17. (1) Четырежды мои деньги я приказывал городской казне, так что сто пятьдесят миллионов сестерциев тем, кто управляли казной, я внес. (2) И когда консулами были Марк Лепид и Луций Аррунций, в военную казну, которая по моему совету была учреждена, из которой награды следовало выдавать воинам, которые отслужили двадцать лет или больше, сто пятьдесят миллионов сестерциев из своего имущества я внес. 18. С того года, в который Гней и Публий Лентулы консулами были, когда недоставало доходов, иногда ста тысячам человек, иногда много большему числу продовольственные и денежные дары из своих закромов и своего наследия я раздавал. 19. (1) Курию и примыкающий к ней Халкидик, и храм Аполлона на Палатине с портиками, храм божественного Юлия, Луперкал, портик при Фламиниевом цирке, который я позволил называть Октавиевым по имени того, кто прежний портик на этой земле построил, храм подле Великого Цирка, (2) храм на Капитолии Юпитера Феретрия и Юпитера Громовержца, храм Квирина, храм Минервы и Юноны Царицы и Юпитера Освободителя на Авентине, храм Ларов на Святейшей Дороге, храм богов Пенатов в Велии, храм Юности, храм Великой Матери на Палатине я построил. 20. (1) Капитолий и Помпеев театр, — то и другое предприятия, потребовавшие огромных затрат, — я перестроил без какой-либо надписи с моим именем. (2) Водопроводы, во многих местах от старости пришедшие в негодность, я перестроил, и водопровод, который называется Марциевым, я удвоил, присоединив к его водоводу новый источник. (3) Форум Юлиев и басилику, которая была между храмом Кастора и храмом Сатурна, работу, начатую и почти доведенную до конца моим отцом, я завершил, и ту же басилику, пожранную пожаром, расширив ее территорию, надписав имя своих сыновей, я начал и, если бы при жизни я не завершил, приказал завершить моим наследникам. (4) Восемьдесят два храма богов в Городе, будучи в шестой раз консулом, по постановлению сената я восстановил, ничего не упустив из того, что в то время должно было восстановить. (5) Будучи в седьмой раз консулом, Фламиниеву дорогу от города Аримина я восстановил и все мосты, кроме Мульвиева и Муциниева. 21. (1) На частной земле храм Марса Мстителя и Августов Форум на средства из добычи я построил. Театр у храма Аполлона на земле, большей частью купленной у частных лиц, я построил, чтобы под именем Марка Марцелла, моего зятя, он был. (2) Дары из добычи на Капитолии и в храме божественного Юлия, и в храме Аполлона, и в храме Весты, и в храме Марса Мстителя я посвятил, что мне обошлось примерно в сто миллионов сестерциев. (3) Золотые венки весом в тридцать пять тысяч фунтов муниципиям и колониям италийским, принесшим их к моим триумфам, будучи в пятый раз консулом, я вернул, и после этого каждый раз, когда меня провозглашали императором, золотые венки я не принимал, хотя муниципии и колонии постановляли с такою же благосклонностью, с какою и прежде постановляли. 22. (1) Трижды гладиаторские игры я дал от моего имени и пять раз от имени моих сыновей и внуков, в каковых играх сражались около десяти тысяч человек. Дважды зрелище атлетов, отовсюду приглашенных, народу я представил от своего имени и в третий раз от имени моего внука. (2) Игры я устраивал от моего имени четырежды, а через других магистратов двадцать три раза. За коллегию 15 мужей, будучи магистром коллегии и имея коллегой Марка Агриппу, Вековые игры, когда консулами были Гай Фурний, Гай Силан, я устроил. Будучи консулом в13-й раз, Марсовы игры первым я устроил, которые после этого времени в последовавшие непосредственно затем годы по постановлению сената и закону устраиваликонсулы. (3) Травли африканских зверей от моего имени или моих сыновей и внуков в цирке или на Форуме, или в амфитеатрах народу я дал двадцать шесть раз, для которых было доставлено зверей около трех тысяч пятисот. 23. Зрелище морского сражения народу я дал за Тибром, на каковом месте теперь роща находится Цезарей, выкопав землю в длину на тысячу восемьсот футов, а в ширину на тысячу двести. Там тридцать кораблей с таранами, триремы или биремы, множество также мелких судов между собой сражались. На этих судах бились, кроме гребцов, около трех тысяч человек. 24. (1) В храмы всех городов провинции Азии, будучи победителем, я вернул украшения, которыми, разграбив храмы, тот, с кем я вел войну, частным образом владел. (2) Серебряных моих статуй, пеших, и конных, и на квадригах, стояло в Городе около 80, каковые я сам удалил, и на эти деньги золотые дары в храме Аполлона от своего имени и тех, кто меня статуями почтил, я поставил. 25. (1) Море я умиротворил от разбойников. В той войне рабов, которые бежали от своих господ и подняли оружие против государства, примерно тридцать тысяч захватив, господам для достойного наказания я отдал. (2) Поклялась мне в верности вся Италия по своей воле и меня вытребовала в вожди в войне, в которой я победил при Акциуме. Поклялись мне также в верности провинции Галлии, Испании, Африка, Сицилия, Сардиния. (3) Среди тех, кто под моими знаменами тогда воевал, было сенаторов 700, среди них тех, кто либо раньше, либо позже были сделаны консулами до того дня, когда это написано, 83, жрецов почти 170. 26. (1) Всех провинций римского народа, которых соседями были народы, которые не повиновались нашей власти, пределы я расширил. (2) Галльские и испанские провинции и Германию, которые окружает Океан от Гадеса до устья Альбы-реки, я умиротворил. (3) Альпы от той области, к которой примыкает Адриатическое море, до Этрусского моря я умиротворил, ни с одним народом не ведя войны беззаконно. (4) Мой флот по Океану от устья Рена до области, где восходит солнце, вплоть до границ кимвром плавал, куда ни по суше, ни по морю ни один римлянин до этого времени не приходил. И кимвры, и хариды, и семноны, и той же местности другие германские народы через послов просили о дружбе моей и римского народа. (5) По моему приказу и по моей воле были направлены два войска в одно примерно время в Эфиопию и в Аравию, которая называется Счастливой, и огромные обоих враждебных народов войска были перебиты в сражении, и множество городов было захвачено. В Эфиопии они дошли до города Напаты, с которым соседствует Мероэ. В Аравии до пределов сабейцев прошагало войско, до города Мариба. 27. (1) Египет власти римского народа я подчинил. (2) Великую Армению, когда был убит ее царь Артаксий, хотя я мог сделать провинцией, я предпочел, по примеру наших предков, это царство Тиграну, сыну царя Артавазда, внуку также царя Тиграна, через Тиберия Нерона передать, который тогда был моим пасынком. И этот же народ, после того отпавший и взбунтовавшийся, усмиренный Гаем, моим сыном, царю Ариобарзану, сыну царя мидян Артабаза, для царствования я передал, а после его смерти его сыну Артавазду. Когда он был убит, Тиграна, который происходил из царского армянского рода, в это царство я послал. (3) Все провинции, что за Адриатическим морем простираются на восток, и Кирену, большей частью которых уже владели их цари, и, кроме того, Сицилию и Сардинию, охваченные рабской войной, я отвоевал. 28. (1) Колонии воинов в Африку, Сицилию, Македонию, обе Испании, Ахайю, Азию, Сирию, Нарбоннскую Галлию, Писидию я вывел. (2) В Италии также были выведены по моей воле 28 колоний, которые при моей жизни были славнейшими и многолюднейшими. 29. (1) Многочисленные военные знамена, утраченные другими вождями, победив врагов, я возвратил из Испании и Галлии и от далматинцев. (2) Парфян трех римских войск доспехи и знамена отдать мне и, умоляя, просить о дружбе римского народа я принудил. А эти знамена в святилище, которое в храме Марса Мстителя, я, возвратив, поместил. 30. (1) Племена паннонцев, до которых, пока я не стал первоприсутствующим римского народа, римское войско никогда не доходило, побежденные Тиберием Нероном, который тогда был моим пасынком и легатом, власти римского народа я подчинил и продвинул иллирийские пределы до берегов реки Данувия. (2) Кроме этого, даков переправившееся войско по моей воле было побеждено и уничтожено, а потом приведенное за Данувий мое войско принудило племена даков переносить власть римского народа. 31. (1) Ко мне из Индии царей посольства часто присылаются, никогда до этого времени не виданные ни при каком римском вожде. (2) Нашу дружбу просили через послов бастарны и скифы, и цари сарматов, которые по ту и по сю сторону реки Танаиса, и царь албанцев и иберов, и мидян. 32. (1) Ко мне с мольбами прибегали цари парфян Тиридат и потом Фраат, сынцаря Фраата, мидян Артавазд, адиабенцев Артаксар, британцев Думнобеллавн и Тинкоммий, сугамбров Молон, маркоманнов, свевов… (2) Ко мне царь парфян Фраат, сын Орода, своих сыновей и внуков всех послал в Италию, не будучи побежденным в войне, но нашей дружбы прося, отдавая в залог своих детей. (3) Многие другие народы испытали верность римского народа, когда я был первоприсутствующим, у которых прежде с римским народом не было никаких посольских и дружеских отношений. 33. От меня народы парфян и мидян получили царей, которых первенствующие этих народов через послов просили: парфяне Вонона, сына царя Фраата, внука царя Орода; мидяне Ариобарзана, сына царя Артавазда, внука царя Ариобарзана. 34. (1) В шестое и седьмое консульство, после того как Гражданские войны я погасил, с общего согласия став верховным властелином, государство из своей власти я на усмотрение сената и римского народа передал. (2) За эту мою заслугу постановлением сената я был назван Августом, и лаврами косяки моего дома были покрыты всенародно, и гражданский венок над моей дверью был закреплен, и золотой щит в Юлиевой курии был поставлен, надпись на каковом щите свидетельствует, что его сенат и народ римский дали за мужество, милосердие, справедливость и благочестие. (3) После этого времени я превосходил всех авторитетом, но власти имел не больше, чем другие, кто были у меня когда-либо коллегами по должности. 35. (1) Когда тринадцатое консульство я исполнял, сенат и всадническое сословие, и весь римский народ назвали меня отцом отечества, и чтобы это было записано в вестибюле моего дома и в курии Юлиевой, и на Августовом Форуме под квадригами, которые мне по постановлению сената поставлены, указал. (2) Когда я это писал, мне шел семьдесят шестой год.
I. Всего денег, которые он дал в казну или римским плебеям, или демобилизованным воинам: денариев шестьсот миллионов. II. Он возвел новые постройки — храм Марса Мстителя, Юпитера Громовержца и Феретрия, Аполлона, божественного Юлия, Квирина, Минервы, Юноны Царицы, Юпитера Освободителя, Ларов, богов Пенатов, Юности, Великой Матери, Луперкал, храм при цирке, курию с Халкидиком, Форум Августа, басилику Юлия, театр Марцелла, портик Октавия, рощу Цезарей за Тибром. III. Он перестроил Капитолий, храмы числом восемьдесят два, театр Помпея, водопроводы, Фламиниеву дорогу. IV. Средства, вложенные в сценические зрелища, и гладиаторские игры, исостязания атлетов, и травли зверей, и морские сражения, и деньги, данные колониям, муниципиям, городам, пострадавшим от землетрясения или пожара, или — каждому — друзьям и сенаторам, чье состояние он пополнил, неисчислимы.
|
||
|
Последнее изменение этой страницы: 2024-06-27; просмотров: 32; Нарушение авторского права страницы; Мы поможем в написании вашей работы! infopedia.su Все материалы представленные на сайте исключительно с целью ознакомления читателями и не преследуют коммерческих целей или нарушение авторских прав. Обратная связь - 216.73.216.196 (0.018 с.) |